четвртак, 31. јул 2014.

Beograd na vodi - misljenje naucnika i strucnjaka

Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta, koja je posetila Beograd povodom 24. godišnje konferencije naše Međunarodne mreže za urbano istraživanje i akciju (INURA). Imamo bogato iskustvo u radu na projektima razvoja priobalja u gradovima poput Londona, Amsterdama, Hamburga, Barselone, Bostona, Njujorka, Toronta, Vankuvera, Hong Konga, Sidneja i Melburna.
Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, a posebno kompaktnošću i raznolikošću njegovih gradskih prostora. Veza grada sa vodom mogla bi se obogatiti pažljivim razvojem oblasti između centra i reke Save. Jasno nam je da je projekat “Beograd na vodi” inicijativa koja vodi upravo ka ostvarenju te veze i pozdravljamo tu težnju. Međutim, videli smo i proučili planove i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.

Ekonomski rizici su veliki, a dobit za Beograd mala
„Beograd na vodi”, kako je trenutno osmišljen, nosi izuzetno visoke rizike. Pre svega, mega projekti su uvek osetljivi na fluktuacije tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik: ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji. Uključivanjem većeg broja investitora mogao bi se barem ublažiti ovaj rizik.
I sama očekivanja u vezi sa potencijalnim investitorom Eagle Hills su nerealna. Predlog projekta predviđa izgradnju dvesta novih zgrada, ali je ekonomski kontekst takav da samo oni objekti koji spadaju u tzv. “prvu A fazu“ projekta imaju izgleda da eventualno budu izgrađeni: dve stambene zgrade, dva hotela, kula-oblakoder i „najveći tržni centar na Balkanu”. Ovakav pristup ne može biti opravdan sve dok je suviše velika verovatnoća da će ove strukture ostati neprodate i izolovane na raščišćenom terenu, nedostupne javnosti sve dok se vrednost zemljišta i interesovanje kupaca ne poveća.
Obećanja o ekonomskoj dobiti kroz otvaranje novih radnih mesta na poslovima projektovanja, izgradnje, održavanja i upravljanja traže garancije da će biti korišćeni lokalni resursi i upošljavana lokalna radna snaga, i to uz adekvatnu nadoknadu i uslove rada. Međutim, objekti čija se izgradnja predviđa na priobalju upućuju na to da će se većina ponuđenih radnih mesta zapravo odnositi na kratkoročne, slabo plaćene poslove na građevini i u uslužnim delatnostima. Sadržaj ovog važnog poduhvata mogao bi biti daleko raznovrsniji i pre svega odgovoriti na stvarne potrebe grada i građana.
Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegovo davanje u dugoročni zakup privatnim kompanijama za malu ili nikakvu nadoknadu doneće malo koristi građanima Beograda. Uz to, dve stotine miliona evra javnih sredstava namenjenih raščišćavanju Savskog amfiteatra predstavljaju verovatno tek mali deo ogromnih izdataka na teret države koji prate ovakve projekte. Čini se da postoji mnogo boljih načina da se ova sredstva upotrebe, kao i da se ovo područje iskoristi na način koji bi bio prikladan ekonomskom, društvenom i ekološkom kontekstu.

Planovi su stereotipni i ekskluzivistički
U malo verovatnom slučaju da se predlog projekta zaista i realizuje, aktuelni plan predviđa generički pejzaž ispunjen hladnim i otuđenim poslovnim, stambenim i trgovinskim objektima. Ovakva elitistička formula „mešovite namene” lišena je svake društvene, ekonomske i kulturne raznolikosti. Reč je o stereotipnom, korporativnom modelu koji zanemaruje lokalne potrebe u oblasti stanovanja i rada i nudi vrlo ograničen spektar mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.
Najveće atrakcije koje Beograd pruža neraskidivo su povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Ljudi su ti koji naseljavaju gradske ulice i kreiraju prostore koji Beograd čine tako prepoznatljivim i punim mogućnosti. Njihovo isključivanje iz procesa planiranja i projektovanja gradskog priobalja ne samo da je nepravedno – i stoga opasno – već se njime propušta i idealna prilika da se uposle i iskoriste najvitalniji resursi grada.

Ekološke posledice nisu uzete u obzir
Predstavljeni predlog, čini se, zanemaruje delikatnu ekološku ravnotežu savskog priobalja. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena, u području koje je ionako sklono poplavama, nema mnogo smisla graditi duž obala reke, a da prethodno nije pažljivo ispitana pripremljenost i prilagodljivost terena za slučaj povećanja vodostaja.
U prošlosti se već dešavalo da se izgradnjom na priobalju uništi lokalna ekologija, istisne lokalno stanovništvo, a otvoreni javni prostori učine nedostupnima. Tehnologije za prilagođavanje klimatskim promenama i pristupi rešavanju problema negativnog uticaja razvoja priobalja na životnu sredinu ubrzano se razvijaju. Ovo bi mogla biti prilika da Beograd primeni nov i uzbudljiv pristup u planiranju razvoja svojih obala.

Savremena praksa uključuje lokalnu zajednicu i koristi napredne mehanizme
Međunarodna praksa i standardi kojima se nastoji obezbediti što bolja i šira iskorišćenost gradskog priobalja, iz dana u dan se usavršava. Finansijski aranžmani namenjeni izgradnji evoluiraju u smeru mehanizama koji štite javni interes i obezbeđuju da se zarada ostvarena od upotrebe javne infrastrukture vraća u gradski budžet. Ta javna sredstva se potom koriste kako bi se osigurao veći stepen koristi za lokalnu zajednicu.
Lokalne samouprave danas koriste sofisticirane metode urbanističkog planiranja, koje podrazumevaju i pažljivo usitnjavanje zemljiša i njegovu prodaju ili davanje u zakup većem broju investitora – od velikih kompanija, do malih preduzetnika i lokalnih zajednica. Na ovaj način podstiču se inovativni lokalni i okruženju primereniji arhitektonski stilovi u planiranju velikih projekata i osigurava raznolikost u formi i upotrebi izgrađenih objekata. Takav pristup za uzvrat omogućava da se unutar šireg, globalizovanijeg konteksta ostvare mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou.
Participativni pristupi planiranju se unapređuju i usavršavaju kako bi garantovali bolje ishode. Uz angažovanje lokalnih zajednica i znanja, rezultati projekta su ne samo značajno poboljšani već ostaju i u lokalnom vlasništvu, što čitavom procesu daje dodatni legitimitet. Takav pristup bi i razvoj beogradskog priobalja učinio plodnijim.

Prilika za razvoj projekta koji zaista podstiče globalnu maštu
Ukoliko Srbija želi da poboljša svoj ekonomski položaj kroz izgradnju Beograda, ona mora obezbediti adekvatnu procenu vredne lokacije i lokalnih potreba. Ako nacija želi da pozove svet u svoje kulturno i društveno središte, ona mora učiniti više od planiranja uobičajenog razvoja lišenog svake posebnosti karakteristične za Beograd.
Umesto pravljenja stereotipnog projekta sa nejasnim biznis planom (gde su obaveze države u ovom trenutku daleko veće od obaveza koje je preuzeo investitor), ovaj poduhvat bi trebalo realizovati korak po korak, uz primenu najviših lokalnih urbanističkih standarda i uz najveću moguću transparentnost. Projekat mora uzeti u obzir lokalne ekonomske prilike, postojeće urbano tkivo i upotrebu ove centralne gradske zone. On mora obezbetiti učešće lokalnog stanovništva i prepoznati potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, i ne sme pokleknuti pred očekivanjima korporativnog urbanizma, koji sa podjednakim prezirom odbacuju i urbanisti i građani širom sveta.
Ukoliko “Beograd na vodi” teži postizanju održivog uspeha, on mora projektovati potrebe i težnje grada na globalnu pozornicu, a ne pretvarati jednu od najvrednijih gradskih lokacija u produžetak bezimenog globalnog preduzeća.
Korist mora biti na strani Beograda. Želimo vam sve najbolje.
Iskreno vaša,
Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014.

Peščanik.net 31.07.2014.